Miscanthus (fam. Poaceae) potiče iz širokog područja u istočnoj Aziji. Naseljava od tropskih i suptropskih regiona na tiho-okeanskim ostrvima do umereno- toplih i subarktičkih regiona. U Evropu je donet početkom tridesetih godina XX veka i od tada se površine pod ovom biljkom iz godine u godinu povećavaju. (Poljska 4000 ha, Velika Britanije oko 10 000 ha).U upotrebi je najviše hibrid Miscanthus x Giganteus. To je višegodišnja biljka, veoma velikog godišnjeg prinosa nadzemne biomase sa stabljikom visine preko 3 m. Taksativno navedene prednosti i osobine miskantusa kao energetskog useva mogu se videti na stranici ''Zašto  miskantus''

   Namena miskantusa je pre svega za proizvodnju energije i on se specifično gaji sa ciljem da se njegova nadzemna biomasa ili neki njen deo sagoreva u termoenergetskim ili grejnim sistemima. Sagorevanjem takve biomase pruža se mogućnost snižavanja emisija gasa staklene bašte - CO2. Taj ugljen diokosid koji se oslobađa tokom sagorevanja je prethodno fiksiran biljkama. Miskantus emituje 7,5 puta manju količinu CO2 po kWh proizvedene struje u poređenju sa ugljem. Toplotna vrednost slame miskantusa je oko 17 MJ/kg. Karakteristike sagorevanja miskantusa su povoljnije u poređenju sa slamom strnih žita, a slične su karakteristikama sagorevanja šumskog drveća. Miskantus ima najveći energetski prinos po hektaru 204 GJ/ha, viši od vrbe i topole (168 GJ/ha), biodizel od zrna uljanih biljaka (27 GJ/ha) ili etanol od skrobne ili šećerne biomase (14-114 GJ/ha). Prinos slame miskantusa se lagano povećava do 4. godine, dok kasnije tokom narednih 15 godina prinos prebacuje 20 t/ha sa optimalnom agrotehnikom i mnogo više.
Uvođenje miskantusa u redovnu poljoprivrednu proizvodnju može se ostvariti korišćenjem standardne poljoprivredne mehanizacije. Zavisno od načina dobijanja energije u termoenergetskim postrojenjima, celokupna nadzemna biomasa se balira ili silira. Zbog specifičnog kvaliteta, slama miskantusa je podesna za briketiranje i peletiranje.

  Godišnja produkcija po hektaru obradive površine je ekvivalentna vrednosti od 400 GJ za C4 useve (250 GJ zažitarice, i 70 GJ za uljarice za biodizel). C4 višegodišnji usevi predstavljaju pogodne bioenergetske useve jer efikasno koriste dostupne resurse, zadržavaju ugljenik u zemljištu, imaju visok stepen efikasnosti korišćenja vode za bioprodukciju, nisu invazivne vrste i imaju male zahteve za prihranjivanjem. Trava koja poseduje sve navedene karakteristike, i koja proizvodi veliku količinu biomase jeste Miscanthus×giganteus. Počev od 1983. godine, sprovode se obimna istraživanja na Miscanthus×giganteus u Danskoj, Nemačkoj, Irskoj, Velikoj Britaniji. Plantaža miskantusa se zasniva sadnjom rizoma ili biljčica produkovanih mikropropagacijom na prethodno pripremljeno zemljište na kome ostaje produktivna u toku 15−20 godina. Potencijal prinosa ovog bioenergetskog useva kog odlikuje godišnja žetva pokazao se kao veoma značajan, ali zbog visokih troškova zasnivanja plantaža, ostaju neka ograničenja za njegov širi uzgoj. Na drugoj strani, redukovana su značajna agronomska ulaganja (godišnje oranje, sadnja i prihranjivanje) otkako se pokazalo da Miscanthus×giganteus nezahteva primenu đubriva u meri u kojoj je to potrebnoza godišnju produkciju žitarica kao što je kukuruz.

  U Republici Srbiji je eksperiment sa miskantusom prvi put započet 2007. Iako je neophodno vršiti dugoročno praćenje parametara rasta (primarno prinosa) u funkciji parametara životne sredine,kao i genetičke i fiziološke karakteristike biljke s ciljem dobijanja relevantnih podataka, preliminarni rezultati pokazuju da je u Srbiji moguća produkcija biomase miskantusa.
  Miscanthus×giganteus je sterilni triploidni hibrid nastao ukrštanjem vrsta Miscanthus sinensis i Miscanthus saccharifloris, koji u toku jedne vegetativne sezone može da naraste do visine od 3,5m. Za potpuno uspostavljanje plantaža pod miskantusom i postizanje maksimalne stope prinosa potrebno je 3−6 godina. Ukupni žetveni prinosi u drugoj godini od zasnivanjamogu dostići vrednosti od 6−10 t/ha, a u trećoj godini i do 12−17 t/ha ili više. Žetveni prinosi dostižu maksimum nakon 3−5 godina, pri čemu vrednosti godišnjih prinosa mogu biti i do 20 t/ha god. Dalje, ovaj lingocelulozni usev se odlikuje jednostavnim uzgojem i žetvom, niskim sadržajem vlage u vreme rano prolećne žetve, velikom efikasnošću iskorišćavanja vode i azota za bioprodukciju, visokim sadržajem celuloze, neinvazivnim karakterom i niskom osetljivošću na bolesti i štetočine. Ove i druge karakteristike mogu učiniti Miskantus značajnim u grupi bioenergetskih useva. Nedavno su objavljeni rezultati poređenja ekološke održivosti produkcije biogoriva iz nekoliko vodećih useva koji se takođe koriste i kao hrana za ljude i životinje a na osnovu postojećih poljoprivrednih praksi u velikim produkcionim oblastima. Posmatrano je devet indikatora održivosti međusobno jednakog značaja. Produkcija biogoriva od palminog ulja u Jugoistočnoj Aziji, šećerne trske u Brazilu i slatkog sirka u Kini izgleda najodrživija jer se ovi usevi odlikuju najvišom efikasnošću korišćenja zemljišta, vode, azota i energenata dok je upotreba pesticida mala u odnosu na energetske prinose. Najnovija istraživanja ekonomskih i ekoloških karakteristika produkcije energetskih useva u Evropi ukazuju da je korišćenje ovih useva za generaciju električne energije još uvek značajno skuplje u odnosu na ugalj ali da su prednosti u zaštiti životne sredine neuporedivo na strani energetskih useva. Među njima miskantus ima poziciju bolju od jednogodišnjih useva ali malo lošiju u odnosu na šumske kulture u brzoj ophodnji.

  Korišćena literatura "Privredni značaj gajenja miskantusa" dr. Željko Dželetović INEP, Zemun; prof. dr. Đorđe Glamočlija, Poljoprivredni fakultet Zemun

Ogledna parcela miskantusa na INEP-u u Zemunu pod rukovodstvom dr. Dželetovića