Miskantus kao srateški ogrevni energent u Srbiji
Nacrt inovativnog rešenja kojim se gorući ekološko-energetski problem pretvara u poslovniu šansu za svakog
Ovde ću Vam predstaviti svoj plan pod naslovom ''Miskantus kao strateški ogrevni energent u Srbiji''. To je plan o ubrzanom uzgoju useva koji za kratko vreme može da zameni drvo kao energent , ali i u drugim oblastima primene. Realizacijom ove ideje rešiće se nekoliko najvažnijih problema vezanih za energiju, ekologiju i poljoprivredu, pa time i ekonomiju, a sve to istovremeno i o istom trošku. Sveobuhvatno rešenje je primenljivo za područje Srbije ali bi bilo podjednako efikasno u celom Podunavskom regionu, čineći ovaj projekat u perspektivi globalnim. Napominjem da je ovaj plan realno-ostvariv, da za njega nisu potrebna prevelika ulaganja, da u njemu svako može naći svoj interes, a predviđena dinamika realizacije je intezivna i brza u odnosu na značaj i dobit.
Iz iskustava sticana kroz rad u rasadniku miskantusa, proistekla su rešenja koja idu u dva pravca:
1. Stvaranje uslova za masovnu produkciju, i široku primenu i promociju miskantusa kao strateškog biogoriva u Srbiji.
2. Prerada i upotreba miskantusa po principima ekstremne enrgetske efikasnosti.
Samo sintezom oba navedena pravca moguće je doći do krajnjeg rezultata koji bi bio konkurentan na trežištu i tako miskantus potvrdio kao strateški bioenergent.
Gore navedene aktivnosti moguće je ostvariti samo uz angažovanje tima ljudi koji bi činili oranizacionu strukturu stručnog tima i/ili strukovnog udruženja.
Zašto je neophodan ovoj strateški plan?
02.11.2021. Srbija se na Samitu o klimatskim promenama u Glazgovu obavezala da će do 2030. potpuno obustaviti seču šuma. Preuzeta obaveza može biti realizovana samo uz ozbiljan i realan pristup ovako obimnog energetskog izazova ako se uzme u obzir ogromno učešće drvne mase kao ogrevnog energeta u Srbiji u ovom momentu. Time ovaj plan dobija na značaju i ima posebnu težinu jer nudi rešenje u vidu sveobuhvatne strategije kada je zamena drveta kao energenta u pitanju. Organizovanim prelaskom sa drveta na miskantus kao energenta, u roku do 10 godina sprečili bismo seču hiljade hektara šuma i tako rešili problem pretvaranja Srbije u pustinju, a istovremeno bi ispunili međunarodno preuzete obaveze.
Zašto je baš miskantus ubedljivo najbolji izbor u predloženoj strategiji kao zamena za drvo?
Odgovor na ovo pitanje ne može se dati u nekoliko redova i zato je neophodno znati sledeće:
Miskantus je višegodišnja hibridna trava (trska), veoma velikog godišnjeg prinosa nadzemne biomase sa stabljikom visine 3-4 metra. Namena miskantusa je pre svega za proizvodnju energije i on se specifično gaji sa ciljem da se njegova nadzemna biomasa sagoreva u termoenergetskim ili grejnim sistemima. Sagorevanjem takve biomase pruža se mogućnost snižavanja emisija gasa staklene bašte - CO2. Taj ugljen diokosid koji se oslobađa tokom sagorevanja je prethodno fiksiran biljkama.
Ovo su najvažnije osobine i prednosti miskantusa:
+ Miskantus ima najveći prinos (15-25 tona suve mase po hektaru) od svih energetskih useva pa tako i najveći energetski prinos po hektaru od 204GJ u odnosu na 168GJ koliki je energetski prinos gusto sađene enrgetske topole ili vrbe. Uljana repice ili energetski kukuruz su daleko iza miskantusa po ovom pitanju a istovremeno ako se ove kulture koriste kao bioenergenti negativno utiču i na bilans u proizvodnji hrane.
+ Miskantus je odmah po žetvi spreman za upotrebu ili preradu i nije ga potrebno dodatno sušiti čime se štedi ogromna energija i vreme a time i puno novca. Obzirom da se suši prirodno, na nogama i tako odrveni, prilikom ubiranja količina vlage u stablu je ispod 13%, što je idealno za direktnu preradu u briket ili pelet.
+ Miskantus je vrlo prilagodljiv usev koji se gaji na lošim (5, 6 klasa) pa čak i zagađenim zemljištima, jalovištima ili pepelištima, tako da ne zauzima tlo pogodno za proizvodnju hrane. Već je rečeno da ostali energetski usevi zauzimaju dragocenu površinu potrebnu za proizvodnju hrane i time joj podižu cenu, što kod miskantusa zbog navedenih osobina nije slučaj.
+ Miskantus je zaštita od erozije i popravlja loša zemljišta tako što tokom svog životnog ciklusa opalim lišćem stvara ''malč pokrivku'' koja obogaćuje i zadržava vlagu u tlu. Nakon 15-25 godina koliki mu je životni vek, na tom zemljištu uspeva svaka kultura tako da je vrednost takve parcele višestruko uvećana. Ovakva parcela je nadalje idealna za organsku proizvodnju hrane obzirom da pod miskantusom nije bila hemijski tretirana. Nisu zabeleženi napadi insekata ili bolesti na parcelama miskantusa.
+ Miskantus je višegodišnja biljka što znači da su troškovi zasnivanja useva prisutni samo u prvoj godini. To opet dovodi do jeftinije proizvodnje u svakoj sledećoj sezoni pogotovo kada se uzme u obzir da je potreba za dodatnim agrotehničkim merama minimalna ili nikakva.
+ Miskantus se kosi i balira ili silira standardnim poljoprivrednim mašinama pa nije potrebno ulaganje u dodatnu mehanizaciju.
+ Miskantus ima izuzetno pozitivan uticaj sa ekološkog aspekta jer kao prirodna barijera vrši prečišćavanje vazduha, povećava sadržaj zemljišnog ugljenika i pospešuje biodiverziju. Naročito se koristi i kao prirodan filter otpadnih komunalnih voda, i oko deponija smeća kao živa ograda. Produkti direktnog izgaranja miskantusa su slični kao kod drveta tako da je dozvoljno njegovo loženje u pećima i kotlovima za etažno grejanje po važećim ekološkim zakonima EU. Miskantus emituje 7,5 puta manju količinu CO2 po kWh proizvedene električne energije u poređenju sa ugljem.
+ Miskantus ima još dobrih osobina i upotrebnih vrednosti. Tako se miskantus može upotrebiti još kao sirovina za papirnu industriju, za proizvodnju biorazgradivih proizvoda, kao građavinski materijal. Naročito je pogodan kao podloga za životinje jer ima tri puta veću upojnu moć od drvne piljevine a tri ipo puta veću od slame. Produkt sagorelog miskantusa u procesu pirolize je agro-ugalj koji ima neprocenjivu korist u revitalizaciji degradiranog poljoprivrednog zemljišta.
+ Miskantus je sterilni hibrid tako da se razmnožava iz rizoma ili mikropropagacijom. Ovo usporava i poskupljuje zasnivanje velikih površina pa je to naizgled jedina mana ovog jedinstvenog energetskog useva. Naizgled, jer upravo to čini miskantus neinvazivnom vrstom, pa je i to ustvari njena velika prednost.
Kako bi se ostvarila dinamika realizacije ove strategije?
Korak 1. Formiranje eminentnog stručnog tima koji bi rzradio detaljan elaborat ''Miskantus kao strateški ogrevni energent u Srbiji'' na osnovu nacrta koji sam osmislio i deo vam prezentovao u ovom predlogu strategije. Istovremeno će se raditi na formalnom okupljanju zainteresovanih strana u strukovno udruženje - klaster koji će se na dalje brinuti o dugoročnim ciljevima projekta
Korak 2. Formiranje Republičkog rasadnika na površini od 200 ha državne devastirane zemlje koja može biti zakupnjena od strane zainteresovanih subjekata povezanih u klaster koji bi bio operativna baza i nosilac u realizaciji ovog projekta.
Korak 3. Jačanje i grananje klastera, sađenje većih površina iz Republičkog rasadnika, organizovanje i ugovaranje preradnih kapaciteta, kao i planiranje i ugovaranje – grananje dalje proizvodnje.
Korak 4. Projektovanje i izgradnja energana - elektrana po principu ekstremne energetske efikasnosti zasnovane na pirolizi. Organizovanje i izgradnja punktova za sabiranje i transport miskantusa.
Korak 5. Razvoj novih tehnologija i primena miskantusa u raznim oblastima kao što je auto industrija, industrija celuloze, građevinska industrija, prerada i filtracija otpadnih voda, itd.
Tokom prve sezone potrebno je realizovati korak 1. i korak 2. iz resursa koji već postoje i realno su ostvarivi u praksi čak ako bi se danas počelo sa realizacijom projekta. Tokom druge i treće sezone realizuju se koraci 3. i 4. a korak pet se realizuje od treće sezone pa nadalje. Ovim tempom realizacije prvi rezultati u zaštiti od seče šuma bila bi vidljiva posle 5. sezone a nakon desete sezone bilo bi moguće miskantusom potpuno zameniti drvnu masu gotovo u svim oblastima upotrebe. Devastirane parcele koje bi bile pod miskantusa posle 3. sezone bile bi sertifikovane za organsku poljoprivrednu proizvodnju a puni biološki potencijal bi postigle nakon 10. sezone kada bi na takvim parcelama mogla da se gaji najzahtevnija organska hrana sa poreklom - SRBSKA TERA-PRETA.
Ovj projekt je realan, sveobuhvatan, efikasan i profitabilan. Ovakvo uverenje dolazi kroz decenisko iskustvo koliko se bavim uzgojem miskantusa u svom rasadniku. Pored vać gore navedenih koristi mnogo ljudi bi našli svoj interes i uzeli učeće u direktnoj proizvodnji i ostalim delatnostima koje bi se naslanjale na ovakvu održivu organsku poljoprivrednu proizvodnju i njen energetski aspekt. Takođe sam uveren da bi upravo ovako odgovoran pristup pretstojećim energetskim izazovima bila veoma potsticajna za mnoge povratnike iz dijaspore koji su naučili da prepoznaju zelene, održive projekte kao šansu u svom budućem biznisu.
Ukoliko delite moje uverenje, pridružite nam se u okupljanju tima i realizaciji ovog projekta kako bismo preuzeli odgovornost da se u tom slučaju 2030. više neće seći šume u Srbiji. Svako odlaganje sigurno će dovesti do još jedne propuštene šanse . Propuštanjem ove šanse izgubili bi smo utakmicu. Utakmicu života u Srbiji.
Očekujem Vaše mišljenje, saradnju, partnerstvo ...
autor
Рашко Перкучин