Poređenje efikasnosti miskantusa kao energenta u odnosu na solarne panele
Uporedni proračun
Solarni fotonaponski paneli su prekomerno protežirani i favorizovani sistemi za dobijanje obnovljive energije. Logično je da se na svemirskim stanicama i satelitima koriste solarni paneli kao izvori obnovljive energije ali se to ne može prosto preneti na odabir obnovljivog energetskog izvora kada se radi o pretežno ruralnim prostranstvima naše planete. Interesi multinacionalnih korporacija preslikani su na krajnje sumnjiv način kao opšti interes čovečanstva i to postaje globalni trend. Da takav stav ni izbliza nije ispravan govore mnogi stručnjaci i praktičari nudeći sasvim različite argumente, ali je teško dopreti do svesti prosečnig potrošača koji je medijski bombardovan od strane onih u čijim rukama je informativna i svaka druga tapija. Upravo iz navedenih razloga uzeli smo sebi za pravo da istinu branimo na ovom mestu, u ovom kutku našeg mediskog prostora, proračunima koji bi svima mogli biti zanimljivi i korisni prilikom odabira ’’svog’’ energenta. Na prvi pogled u proračunu poredićemo ’’babe i žabe’’ ali će na kraju kao u priči - kornjača preteći zeca nakon nestvarne prednosti favorita. Zato krećemo lagano...
U uvodu moramo spomenuti da smo koristili prosečne i približne vrednosti koje su preuzete iz najnovije prakse, kako onih koji se bave proračunom i eksploatacijom solarnih panela, tako i onih koji uzgajaju i energetski eksploatišu miskantus, a tu spada i naš rasadnik. To znači da ovo nije naučni rad, ali uneti parametri i dobijeni rezultati su vrlo realni i lako proverljivi. Svako učešće u proveri i eventualnom doprinosu još preciznijim proračunima bilo bi poželjno i od šireg značaja. Ako Vam još nije jasno šta je naum ovog uporednog proračuna, nadamo se da ćete kroz postupne korake sami ući u suštinu ovog poređenja kao praktične meteode za odabir najboljeg rešenja , bez navijačkih predrasuda.
Jedna od konstanti koju ćemo koristiti u našem računu je površina koja je karakteristična veličina kada su solarni paneli u pitanju, a isto je i sa zasadom miskantusa. Iz tog razloga poređenje će odgovoriti na jedno jednostavno pitanje, a to je koliko kWh energije možemo dobiti sa jednog hektara miskantusa na godišnjem nivou u poređenju sa istom površinom pod solarnim fotonaponskim panelima, za isti period. Već smo rekli da unosimo podatke dobijene na najefikasnijim sistemima koje pruža današnja tehnologija, i da su ulazni parametri najpribližniji prosecima dobijenim u praksi. Takođe ćemo u ovom računu koristiti još jedan proveren podatak koji smo preuzeli iz literature našeg vodećeg stručnjaka za ovu oblast Dr. Željka Dželetovića, a to je da Miskantus ima najveći prinos (15-25 tona suve mase po hektaru) od svih energetskih useva pa tako i najveći energetski prinos po hektaru od čak 204GJ (giga džula). Kako bismo uporedne parametre sveli na zajedničku uporednu jedinicu opredelili smo se za MWh (megavat-sat) kao uobičajeni postupak. Ova konverzija je moguća jer jedan džul predstavlja rad koji izvrši u jednoj sekundi mašina snage jednog vata. Koristeći konvertor mernih jedinica energije dobili smo da je 204 GJ = 56,7 MWh. Ovaj podatak sada direktno možemo porediti sa proizvedenom električnom energijom dobijenom iz solarnih fotonaponskih panela.
Naša najveća i najsavremenija solarna elektrana DeLasol u Lapovu prostire se na 12,5 hektara i sa 9,9 MW (megavata) priključne snage njena godišnja proizvodnja procenjena je na 15 GWh (gigavat-sati ). Ovo ćemo uzeti kao ulzne parametre za željeno poređenje, svodeći ih sve na 12,5 puta manju površinu kako bismo dobili proizvodnju na njenom jednom hektaru. Tako nam je računica pokazala da sa jednog hektara pod najsavremenijim dvostranim ’’bifacijalnim’’ solarnim panelima na godišnjem nivou možemo očekivati 1,2 GWh (gigavat-sat) energije. Gotovo isti rezultat smo dobili preračunavanjem nekih manjih solarnih elektrana, reda veličina 100 kW priključne snage instaliranim na krovovima nekih industriskih objekata.
Svođenjem svega do sada navedenog došli smo i do prvog rezultata u ovom neobičnom uporednom računu koji nam je pokazao da je godišnja prizvodnja energije dobijena sa hektara pod solarnim kolektorima 1200 MWh naspram 57 MWh koliko je za isti period moguće dobiti sa hektara pod miskantusom. To opet znači da je odnos dobijenih rezultata 21:1 u korist solarnih panela, odnosno da se na hektaru pod fotonaponskim panelima može dobiti 20 puta više energije nego na toj površini pod miskantusom u periodu od jedne godine. Ovo je podatak koji vas može bez ikakve sumnje opredeliti i odagnati bilo kakvu dilemu u pogledu odabira tehnologije u koju ćete eventualno uložiti svoj novac.
Dali je baš sve tako kako se na prvi pogled čini? Ni izbliza, jer na gornje poređenje možemo i moramo gledati iz drugog, realnijeg ugla. Prvi i najveći raskorak u odnosu na dobijenu energiju, je količina novca koju treba uložiti za finansiranje poređenih sistema za proizvodnju energije. I upravo je to tačka koja kazaljku proračuna brzinom munje prebacuje na suprotnu stranu i stvari nam postaju mnogo jasnije. Za hektar pod solarnim panelima portrebno je obezbediti bezmalo 1 milion eura, samo za opremu, ne uzimajući u obzir cenu zemljišta . Za zasnivanje jednog hektara pod miskantusom potrebno je približno 4.000 eura ne računajući cenu parcele. Odnos potrebnog novca za finansiranje poređenih izvora energije je 1.000.000 : 4.000 što znači da je potreban 250 puta manje novca uložiti u hektar pod miskantusom. Sada imamo formiranu realnu sliku do koje nas je doveo naš račun, i ona je jasna: za 20 puta efikasniji izvor energije potrebno je izdvojiti 250 puta više novca na istoj površini, a to opet znači da je kilovat-sat dobijene energije na prirodan, mnogima dostupan način 12 puta jeftiniji od onog iz veštačkih, uvoznih fotonaponskih panela. Ako bismo u naš račun dalje unosili sve benefite koje nosi uzgoj prirodnog obnovljivog bioenergenta u odnosu na preskup uvezeni veštački proizvod, naš krajnji rezultat bi se vrlo lako udvostručio ili čak utrostručio. Takav račun bi zahtevao mnogo opširniju i precizniju studiju koja može biti zadatak za institucije koje se bave ovom oblasti, i to bi za njih morao biti izazov. Ostaje sumnja da se zbog uticaja već pomenutih interesa multinacionalnih korporacija prava istina namerno izvrće nebi li se stvorio nametnuti utisak da je proizvodnja energije rezervisana samo za ultrabogate, te ne sme biti dostupna širokom sloju čovečanstva, na jednostavan i jeftin način, koji pri tome štiti eko sistem naše planete.
Slična uprošćena računica je pokazala da je godišnji energetski potencijal hektara pod miskantusom približno jednak godišnjoj proizvodnji mini hidro elektrane na kojoj je instaliran agregat od deset kilovata. Ovde je ekološki aspekt toliko izražen i u raskoraku da je to nepojmljivo zdravom razumu. Umesto da na hektar devastiranog zemljišta posadimo usev koji će tu parcelu u narednih 20 godina učiniti zdravijom, plodnijom oranicom i pri tome rađati nejefikasniji energetski usev, mi trpamo planinsku rečicu u cev i zauvek je gubimo iz eko sistema zarad minorne količine energije . ’’Koljemo bika za kilo mesa’’, ali ovakav nesrazmer nije moguće dočarati čak i ovoliko živopisnom poslovicom. A sve u slavu i hvalu obnovljive ’’zelene’’ energije.
Ovde nam nije bio cilj da bilo koga ubedimo da su solarni elektronaponski paneli štetni ili neefikasni, na protiv, mnogo je situacija kada su oni nezamenljivi zbog svojih specifičnih prednosti koje su očigledne i u ovom poređenju. Naš cilj je bio da pokažemo da miskantus takođe može biti efikasan izvor obnovljive energije kao bioenergent koji je dominantan kada se meri odnos uloženo – dobijeno, a naročito kada se tome doda i uticaj na očuvanje životne okoline. Uz to, agro proizvodnja energije od miskantusa čija realizaija može započeti tek sa 500 eura i razvijati se u nedogled iz sopstvene akomulaije, čine ovaj kncept najšire dostupan svakom iole zainteresovanom stanovniku u ruralnim delovima širom sveta. Vaše je da razmislite o svim alternativama pre nego što se opredelite da započnete sa neizbežnom produkcijom sopstvene energije na održiv i odgovoran način.
Рашко Перкучин
Početno ulaganje u naš rasadnik miskantusa bilo je ispod 500 eura uključujući i bušenje bunara na 20 m dubine
